Visuddhi.ā.akathā

(巴、汉对照)

马哈西尊者造

(MahāsiSayādaw)

温宗坤编译(2006年1月初稿)

前言

 

此部巴利论着，乃马哈西尊者(MahāsiSayādaw,1904-1982)于1950年所作。如书里跋文所述，该书原以缅文写成，后译为巴利文。写作目的是为了让已得毗婆舍那成就，但无教理知识的禅修者能够了解自己的修行在佛法上的位置。然而，如马哈希尊者所说，其他人阅读此书，也能获得〔闻法生信的〕利益。

所编的巴、汉对照版，参考两份巴利文底稿。主要的是，锡兰佛教出版协会(BPS)于1985年出版的TheProgressofInsight。该书初版于1965年，附有德国向智尊者的英译、注释及巴利文罗马转写。其次是缅甸字体写的本子，得自我的老师Dr.PrimozPecenko。此书出版资料不详，仅知是仰光UOnMaung为纪念一位禅修者，DawSawYin，而.行的。

此网路版的初稿译文尚有许多不完善之处，也有不少校对不精的错误。误失之处，尚请读者海涵，不吝来信指正，让译本更加完善，以待来日因缘正式出版。

最后，愿以此编译善行回向给父母、师长、亲戚、朋友、及一切众生，愿他们皆因精勤努力，获得自所希愿的世间、出世间善果报。

宗堃2006年

 

Visuddhi.ā.akathā

 [49]1

NamoTassaBhagavatoArahatoSammasambuddhassa

āsīsana.

Saddhammara.si-jālissasabba..ussamahesinoSaddhammara.si-sa.khāta.cira.jotetusāsana..

Aya.savisuddhikāya.ā.apa.ipā.iyādīpanakathāsa.khepenavuccatiadhigatavisesāna.yogīna.subodhāya,yeudarassaunnamana-onamanavasenapāka.a.vāyo-pho..habba-rūpa.vāphusanavasenapāka.a.bhūtattaya-pho..habbarūpa.vāpadhānavasenaabhinivisitvā,anukkamenasabbampichadvārika.nāmarūpa.vipassitvādi..hadhammāhontipattadhammāviditadhammāpariyogā.hadhammāti..avicikicchā,vigatakatha.kathāvesārajjappattāaparapaccayāsatthusāsane.

 

1这是ProgressofInsight的页码。

 1

....!

 

[49]

礼敬世尊．应供．正等觉者

希求

愿具正法之光的大圣、一切知者〔其〕称为正法之光的教法，长久照耀〔世间〕

为了让已得殊胜〔成就〕的修行者能够了解〔自己的体验〕，简略地述说此关于「清净」与「〔观〕智次第」的灯论。他们已依精勤力专注于腹部中因上升与下降而显现的风触色，或〔专注〕由于触而显现的「三大种=触色」；顺次地内观〔于〕㈥根门〔生起〕的一切名色，且已见法、至法，知法、深解法，度疑，离疑惑，得无所畏，于师之教不依于他。

 

I.Sīlavisuddhi

Ya.hipa.ca.ga-a..ha.ga-dasa.ga-sīlesua..atara.samādiyitvāsugutta.surakkhita.,aya.upāsakopāsikāna.sīlavisuddhināma.

Ya.panapā.imokkha-sa.varādicatubbhidha.suparisuddha.sīla.,aya.bhikkhūna.sīla-visuddhināma.Tatthacapa.imokkha-sa.varamevapadhāna.,tasmi.hiparisuddhesatibhāvana.sampādetu.sakkotiyeva.

Vipassanānayalesa

Bhāvanācanām’esāsamatha-vipassanā-vasenaduvidhāhoti.Tāsuyopa.hama.samatha-bhāvana.bhāvetvāupacāra-appanāvasenadvīsusamādhisua..atarasmi..hatvāpa.cupādānakkhandhevipassatiaya.samathayānikonāma.Tassahivipassanā-naya.sandhāyaPapa.casūdaniya.Dhamma-dāyāda-suttava..anāya.,“Idh’ekaccopa.hama.upacāra-samādhi.vāappanā-samādhi.vāuppādeti,aya.samatho.Sota.cata.-sampayuttecadhammeaniccādihivipassati.

[50]aya.vipassanā”tivutta..Visuddhimaggeca“Samathayānikenatāva.hapetvānevasa..ā-nāsa..āyatana.

 

 3

I.戒清净受持、善守、善护㈤戒、㈧戒、㈩戒〔三者〕中的任一种，这名为优婆塞、优婆夷的戒清净。善遍净以波罗提木剎为始的、具四重的戒，此名为

比丘的戒清净。在那〔四者〕之中，波罗提木剎的防护最重要。因为当它遍净时，才能够完成修行。

内观方法简介事实上，此修行依止、观而分为二种。此中，凡于最初修习其中的奢摩他之后，住于近行与安止二种定之中的任一之后，才内观㈤取蕴者，名为奢摩他乘者。针对他的内观方法，《破斥犹豫》里《法嗣经》的注释中〔说〕：「在此，一类人先令近行定或安止定生起，这是奢摩他。他观它以及与它相应的法为无常、苦、无我，

[50]这是毗婆舍那」。在《清净道论》中，有说「非想非非想处除外，从其余色、无色界禅那的任一出起后，

 

avasesa-rūpā-rūpāvacarajjhānāna.a..ataratovu..hāyavitakkādīnijhāna.gānita.-sampayuttācadhammālakkha.a-rasādivasenapariggāhetabbā”tiādivutta..

Yopanaupacāra-samādhi.vāappanā-samādhi.vāanuppādetvāāditopa..hāyapa.cupādāna-kkhandhevipassati,aya.suddha-vipassanā-yānikonāma,imassapihivipassanā-naya.sandhāyatatth’evaDhammadāyāda-utta-va..anāya.“Idhapan’ekaccovuttappakāra.samatha.anuppādetvā,pa.cupādānakkhandheaniccādīhivipassatī”tivutta..

Visuddhimaggeca“Suddhavipassanā-yānikopana………ca-tassodhātuyoparigga.hāti”tivutta..Nidānavagga-sa.yuttakepiSusimaparibbājaka-sutte“Pubbekho,Susīma,dhamma..hiti.ā.a.pacchānibbāne.ā.an”tiBhagavatāvutta..

Tesusuddhavipassanā-yānikenayogināyathāvutta-sīlavisuddhiyāsampannakālatopa..hāyanāmarūpapariggaheyogokātabbo.Yoga.kurumānenacaattanosantānepāka.ānipa.cupādānakkhandha-sa.khātānināmarūpāniyāthāva-sarasa-topariggahetabbāni.

 

寻等的禅支以及与其相应的诸法，应被奢摩他乘行者根据相、味等而理解」等等。

复次，凡未令近行定或安止定生起，于最初便开始内观㈤取蕴者；此名为纯观乘者。关于此〔行者〕的内观方法，在那里．即《法嗣经》注释里，有说「再者，于此，一类人未得上述的奢摩他，而内观五取蕴是无常、苦、无我」。

在《清净道论》，有说「又，纯观乘行者……遍取四界」。在《因缘品相应》里的《梵志须深经》中，世尊则说：「须深啊！法住智在前，涅槃智在后。」

在那〔二者〕之中，纯观乘者，在所说的戒清净圆满之后，应努力把握名色。又，〔如此〕努力时，应依确实的自味，遍取那显现于自己相续内的、名为㈤取蕴的名色。

 

Vipassanāhināmachasudvāresupāka.enāmarūpesabhāvasāma..a-lakkha.atosallakkhentenabhāvetabbā.āditopannachasudvāresusabbatthauppannuppanna.sabba.nāmarūpa.anugantvāanugantvāsallakkhetu.dukkara.hoti.Tasmāādi-kammikenayoginākāyadvārephu..havasenasupāka.arūpa.pa.hama.sallakkhetabba..“Yathā-pāka.a.vipassanābhini-veso”tiVisuddhimagga-.īkāya.vutta..

Tasmānisinnakālenisajjāvasenacasabbakāya.gesuphusanavasenacaphu..harūpāniupanijjhāya“nisīdāmiphusāmī,nisīdāmiphusāmī”tiādinānayenasallakkhetabbāni.Athavāpananisinnassayoginoudareassāsa-passāsa-paccayāpavatta.vāyo-pho..habbarūpa.unnamanaonamanākārenanirantara.pāka.a.hoti,tampiupanijjhāya“unnamationamati,unnamationamatī”tiādināsallakkhetabba..

Eva.hi’ssasallakkhentassaudarabbhantareuppajjamāna.kāyadvāra.pa.iha..itvāpa.iha..itvāuppajjamānāvāyo-dhātuthambhanākārenavācalanākarenavāpellanākārenavāāvi.chanākārenavāpāka.āhoti.Tatthacathambhanākārovāyodhātuyāvitthambhanalakkha.a.eva,calanākāropan’assā

 

应观察在㈥门显现的名色之自、共相，以修习毗婆舍那。然而，一开始便紧随于㈥门中生起的一切名色而作观察，是困难的。因此，初学的修行者于最初应观察在身门中因触而明楚显现的色法。

因此，在坐时，观察因坐以及一切身支里因触〔而生起的〕「触色」，应如此观察〔标记〕：「坐，触，坐，触。」等等。当修行者坐着之时，腹部中，风触色依于出、入息而转起，以上升与下降的形相不间断地显现。应禅思、观察彼〔风触色〕〔标记〕：「上升，下降；上升，下降」等等。

此人如是地观察时，不断撞击腹内根门而生的风界，以坚挺行相，或振动的行相，或推、拉行相而显现。此中，坚挺是风界的支持「相」，

 

[51]samudīra.araso,pellanākārocaāvi.chanākārocaabhinihārapaccupa..hāna..

Tasmāesa(unnamanādi-āk.renapāka.a.pho..habbarūpa.sallakkhentoyogi)tesa.(lakkha.a-rasa-paccupa..hanāna.)pajānanavasenarūpapariggaha.sampādeti.Pacchāpananāmapariggaha.catadubhayapariggaha.casampādetvāaniccādi-sama..alakkha.ānipipajānissatiyevā’ti.

Eva.pan’assaunnamanādi-pho..habbarūpa.sallakkhen-tass’evasarāgādi-cittānicasukhādi-vedanādayocasabbakāya.gapa.isa.khārācapātubhavantiyeva.Tadātepisallakkhetabbā.Sallakkhetvācapunamūla-.ramma.abhūta.unnamanādi-pho..habbarūpa.evanirantara.sallakkhetabban’ti.

Ayametthavipaanānayaleso.Vitth.ropanaidhavattu.nasakkā,aya.tisa.khepa-visuddhi.ā.akathā,navipassanā-nayadīpani-kathā’ti.

II.CittavisuddhiPa.hamārambhakālepan’assaeva.sallakkhentassāpiyāva

citta.nasuvisuddha.hoti,tāvasallakkha.acittāna.antarantarākāmādiāramma.ānicintetvāvikkhittacittānipiuppajjanti.

 

9

[51]振动显现其移动之「作用」〔味〕，推与拉是推动「现起」。

因此，此人(观察以上升等行相而显现的触色之禅修者)了知它们(的相、味、现起)而完成「色的把握」。之后，他也将具足「名之把握」，以及彼二者的把握，进而了知无常等共相。

在此人如是地观察上升等触色时，会出现贪等心，乐等受，以及一切身支的调整。这时，也应观察它们。观察之后，应再无间地观察成为根本所缘的上升等触色。

这是毗婆舍那方法的概要。在此广说是不能的，因为此书是关于清净与智的略论，不是对毗婆舍那的详细解释。

II心清净在一开始，即使如是地观察，只要心仍未善清净，就会在诸观察心间断时，想到欲等所缘而生起散乱的心。

 

Tāniyogi.ātu.sakkotivānavā.sakkhontopicathoka.atikkantakaleyevasakkoti.Tadāhi’ssakha.ikasamādhiativiyataru.ohotiappabalo,tena’ssatānivikkhīttacittānisallakkha.abhāvanā-citta.āvaritvāti..hanti.Tasmātānivikkhittacittāninīvara.acittānītivuccanti.

Tassapanakha.ikasamādhissabalavakālesallakkha.acitta.unnamana---onamana---nisajjā---phusana---sami.jana---pasārana---dassana---savanādīsusallakkhetabbāramma.esupatamāna.patamāna.viyacapa.iha..amāna.pa.iha..amāna.viyacaupati..hamāna.upati..hamāna.viyacasusamāhita.hutvāpavattati.

Tadāhi’ssaa..attha-dhāvana-citta.nāmayebhuyyenanauppajjati,kadācikarahāciyevaappaka.uppajjati.Ta.casosah’evauppādāsallakkhetu.sakkoti(uppannānantarakāla.sandhāyalokavohāravasenaeva.vutta.).Sahasallakkha.enacata.dhavanacitta.vigacchati,napunauppajjati.

Tadanantarampisoyathā-pāka.a.āramma.a.sallakkhetvāpubbeviyanirantara.sallakkha.a-cittān’evapavattetu.sakkoti.Tena’ssacitta.tadāvinīvara.a.nāmahoti.[52]

 

禅修者或能知道它们或不能，即使能够，也过了些许时间。因为此时禅修者的剎那定非常弱而无力，因此那些散乱心障熟他的观察心。那些散乱的心被称为：「覆盖之心」

当剎那定变得有力之时，观察之心，就如掉落，或撞击，或近立在「上升下降、坐、触、弯、伸、见、听」等应被观的所缘之上，专注地转起。

那时，游走他处的心〔散乱〕几乎不会生起，只有偶尔轻微地发生。在〔游走他处的心〕生起之时(指“生起后立刻”，只是以通俗语言才说〔生起之同时〕)，他能够观察它。且在观察之后，那游走的心消失，不再生起。

之后，他观察变得明显的所缘，如过去那般，能够令观察心转起。在那时，此人的心名为「离盖」。

[52]

 

Eva.vinīvara.acittassayogino,yadācitta.sallakkhiyamānesallakkhiyamāneāramma.esu..hutara.upanijjhāyaupanijjhāyati..hati.sallakkha.a.canirantara.pavattati.Tadā’ssatasmi.tasmi.sallakkhiyamāneāramma.etassatassavipassanā---citassakha.amatta..hītisa.khātosamādhipinirantara.pavattati.Ayamcittavisuddhināma.

Sohikha.amatta..hitikopisamānopa.ipakkhehianabhibhavanīyattāupacārasamādhināsamānabalohoti.vutta.h’eta.Visuddhi-magga-mahā-.ikāya.ānāpānakathāva..anāya.:

“Kha.ikacittekaggatā’tikha.amatta..hitikosamādhi.Sopi

hiāramma.enirantara.ekākārenapavattamāno

pa.ipakkhenaanabhibhūtoappitoviyacitta.niccala.

.haketī”ti

Etthahiāramma.enirantara.pavattana.nāmayathā-pāka.a.eka.āramma.a.sallakkhetvātadanantaramevaa..a.sallakheti,tampisallakkhetvātadanantaramevaa..an”tieva.sallakkha.acitta-santatiyānirantara.pavattana..

Ekākārenapavattana.nāmaanekesupisallakkhetabbā-ramma.esuvisadisesuviparivattamānesunirantara.pavatta-mānassasallakkha.acittasapanasamāhitākāroekasadisoyevahoti.

 

13

禅修者心离盖之时，心更善巧地审虑所观的所缘。针对一个观察所缘便生起一个毗婆舍那心。此〔离盖之〕时，每一毗婆舍那心中，名为「仅住剎那」的定，不间断地转起。这便名为「心清净」。

即使它是仅住剎那的，从不被敌对者所征服这一点来说，是和近行定有相等的力量的。事实上，《清净道论大疏抄》的〈出入息论〉如此解释说：

「剎那心一境」：仅住剎那的定。因为，在所缘上以

一行相不断地转起时，它〔剎那定〕不被敌对物所

击败，将心固定不动，如安止。

此中，「在所缘上…不间断地转起」意指：「观察一所缘后，紧接着观察另一个；「观察它之后，紧接着又另一个」如是相续，观察心不断转起。

「以一行相转起」意指：当多而不同的被观所缘转起时，不断转起的观察心有相同的等持相。

 

Yādisenahisamāhitākārenapa.hama.āramma.a.sallakkheti,tādisen’evadutiya---tatiyādīnipisallakkhetī’tivutta.hoti.

Pa.ipakkhenaanabhibhūto’tietenatassakha.ikasamādhissanirantara.pavattamānassanīvara.ehīanabhibhavanīyata.deseti.

Appitoviyā’tietenaappanāpattasamādhissaviyatassā’pibalavatta.dasseti,sohi(appanāsamādhisadisokha.ikasamādhi)sikhāpattavipassanāyapāka.osa.khārupekkāyapī’ti.

Nanua..hakathāsuupacāra-appanā-samādhīna.yevacittaviuddhi-bhāvovutto’ti?Sacca.,imampipanakha.ikasamādhi.upacārasamādhimhipakkhipitvātatthavuttan’tigahetabba.,Satipa..hāna--a..hakath.ya.hi“sesānidvādasapiupacārakamma..hānān’eva”tivutta..

Tatthahiiriyāpatha-pabba-sampaja..apabba-dhātu-manasikārapabbāna.vasenamanasikarontassapavattasamādhiekantenakha.ikaamādhiyevanāma,tadanantara.lokiya-appanā-samādhiyāanuppajjanato.

Yasmāpanasosamatha-kama..hānesupavatt-upacārasamādhiviyanīvara.evikkhambhetu.[53]sakkoti;

 

因为「藉由观察第一个所缘所用的等持行相，观察第二个、第三个等等」被说。

「不被敌对物所击败」：以此教示那不断转起的剎那定所具有的「不被诸盖打败的性质」；

「如安止」：藉此指出「它的力之转起如安止定」。事实上，它(类似安止定的剎那定)只在到达内观顶点的行舍〔智〕中显现。

〔问：〕在《注释书》中，不是只就近行定与安止定，而说心清净吗？〔答：〕念处〔经〕的注释中，确实说「剩余十二个正是近行业处」。

在那里，依「威仪路章」，「明觉章」，「界作意章」而作意时所转起的定，一向名为剎那定，因为其后未生起世间安止定之故。

它因为像于奢摩他业处中转起的近行定一样[53]能够消除诸盖；

 

yasmācamagga-phala-appanāsamadhīna.upacāra..hāniko,tasmātadevakha.ikasamādhi.upacāra-nāmenavoharitvātannibattaka-kamma..hānānipi“upacārakamma..hānānī”titatthavuttāni.Tasmānīvara.evikkhambhetu.samatthokha.ikasamādhipi“upacāro”tica“citavisuddhī”tināma.labhatī’tida..habbo.

Itarathāhiupacārasamādhi.vāappanāsamādhi.vāanuppādetvā’vakevala.vipassantassasuddhavipassanayānikasācittavisuddhidurupapādāsiya’ti.

III.Di..hivisuddhi

1.Nāmarūpapariccheda.ā.a

Cittavisuddhiyāpan’esasamannāgatosallakkhentoyevaeva.nāmarūpa.paricchinditvāpajānāti“unnamana.a..a.,onamana.a..a.,nisīdana.a..a.,phusana.a..an”tiādināsallakkhitarūpānivisu.visu.paricchijjapajānātiTathā“unnamanassapajānana.a..a.,onamanasapajānana.a..an”tiādināsallakkha.acittānicavisu.visu.paricchijjapajānāti.Tathā“unnamana.a..a.,ta.-paj.nana.a..a.;

 

又因为是在道、果安止定的邻近处，所以，以近行之名称呼那剎那定，产生它〔剎那定〕的业处也在那里被说为「近行业处」。因此，剎那定能够镇伏诸盖而得名为『近行』及『心清净』，如是应知。

否则，就那些未令近行定或安止定生起而纯粹内观的纯观行者而言，心清净便难以生起。

III.见清净1.名色分别智具足心清净而观察，此人如是地辨别而了知名与色：「上升是一法，下降是另一法，坐是一法，触是另一法」等等，〔他〕别别地辨别，了知所观的色法。他也别别地办别，了知能观的心：「对上升的了知是一法，对下

降的了知是另一法」。他又如是别别地辨别、别知名与色：「上升是一法；对它的了知是另一法；

 

onamana.a..a.,tampajānana.a..an”tiādinārūpārūpānicavisu.visu.paricchijjapajānāti.Eva.pajānana.casallakkhentass’eva,nacintentassa.Sallakkha.avasenapavattapaccakkha.ā.a.eva,nacintāmaya.ā.an’tivutta.hoti.

Tathācakkhunārūpa.dasanakāleca“cakkhua..a.,rūpa.a..a.,dassana.a..a.,ta.-pajānana.a..an’tiadināvisu.visu.paricchijjapajānāti.Sotādīhisaddasavanādikālesupies’evanayo.

Tadāc’esasallakkhentoyevasallakkha.a-nāmadhammecacintanavicāra.a-nāmadhammeca“āramma.ābhimukha.gamanasabhāvo”tivā“āramma.ābhimukha.namanasabhāvo”tivā,“āramma.assavijānanasabhāvo”tivāsayamevapaccakkha.ā.enaparicchinditvāpajānāti.Unnamana-onamana-nisīdanādi-nāmenavoharitepanasakalakāyapariyāpannerūpadhamme“āramma.ābhimukha.agamanasabhāvo”tiva,“āramma.ābhimukha.anamanasabhāvo”tivā“āramma.assaavijānanasabhāvo”tivāparicchinditvāpajānāti.

Eva.hirūpassajānana.abyakata-paccupa..hānenapajānana.nāma.Vutta.h’etamMūla.ikāya.“……anāramma.atāvā,abyākatatāda..habbā”ti.[54]

 

 19

下降是一法，对它的了知是另一法」等等。如是，依观察而了知，并非思惟后了知，也就是说，是依观察而转起的现量智，并不是思所成智。

如是，以眼见色之时，别别地辨别而了知：「眼是一法，色是一法，见是一法，了知它是另一法」等等。以耳闻声等之时，也是如此。

又，那时，此人观察能观之诸名法，以及能思惟、考查之诸名法，自己以现量智分别而了知：〔名法拥有〕「“趣向所面对的所缘”之自性」，或「“倾向所面对的所缘”之自性」，或「“识知所面对的所缘”之自性」。辨别藉由上升、下降及坐等名称而被说的，含全部身体的色法，而了知〔色法〕「无“趣向所面对的所缘”之自性」，或「无“倾向所面对的所缘”之自性」，或「无“识知所面对的所缘”之自性」。

如是对色的了知，是依「无记之现起」而得的了知。的确，《根本大疏钞》(《分别论的疏钞》)曾说：「或者…无记应了知为无所缘」。[54]

 

Eva.sallakkha.esallakkha.esallakkhitarūpassacasallakkha.acittassacayāthāva-sarasatoparicchinditvāpajānana.nāmarūpapariccheda.ā.a.nāma.

Imassapana.ā.assa-paripakkakālesoeva.pajānāti:passasanakkha.eunnamanamevacatam-pajānanamevacaatthi,naitoa..oattā’tica;assasanakkha.eonamanamevaca,ta.pajānanamevacaatthi,naitoa..oattā’ca,itiādināpajānitvā“āramma.arūpa.cevatam-pajānana-nāma.cā”tiidamevadvaya.atthi;idamevahidvaya.pa.iccasatto’tivāpuggalo’tivājīvo’tivāparo’tivāpuriso’tivāitthī’tivāvoharanti.Ekantatopanaitoa..osattovāpuggalovājīvovāaha.vāparovāpurisovāitthīvānatthī’tisallakkhentoyevasayamevapajānātipassati.Aya.di..hivisuddhināma.

ⅣKa.khāvitaranavisuddhi

2.Paccayapariggaha.ā.a

Di..hivisuddhiyā.panaparipakkāyasallakkhitanāmarūpassapaccayopipāka.ohoti.Pa.hama.hirūpassapaccayabhūta.citta.pākata.hoti.Katha.?Hatthapādādīna.sami.janādikālesusami.jitukāmatā-cittādīnipāka.ānihonti.

 

21

每次如此观察所观色与所观心之时，辨别了知其真实自味，此名为「名色辨别智」

复次，此智成熟时，他如是地了知：「在入息的剎那，只有上升与『对它的了知』，因此没有另外的我。」「在出息的剎那，只有下降及对它的了知，因此没有另一个我」等等。仅「所缘的色，及能了知它的名」此二者存在。缘此二者，〔他们〕说「众生」、「补特伽罗」、「命者」、「他者」、「男人」或「女人」。观察而自己了知：「除此外别无众生、补特伽罗或命者、我、他者、男人或女人」。此名为「见清净」。

 

 

IV渡疑清净

2.缘摄受智当见清净遍熟时，所观名色的因缘会显现。心作为

色〔法〕的缘，首先变得明显。怎样呢？当手、足等弯曲等之时，想要弯曲的心等，变得明显。

 

Tenayogītānipa.hama.sallakkhetvāpacchāsami.janād￥nisallakkheti.Athosoeva.paccakkhatopajānati“sami.jitukāmatā-cittesatipasāranasankhāta.rūpa.uppajjati;pasāritukāmatā-cittesatipasāranasankhāta.rūpa.uppajjati”tiādināpaccakkhatopajānāti.

Punanāmassāpipaccaya.eva.paccakkhatopajānāti‘bahiddhācittedhāvitukāmesatipa.hama.tadanucchavika.manasikāracitta.uppajjati,tasmi.asalakkhitebahiddhācitta.dhāvati.Tasmi.panasallakhetvā.ātebahidhāvana-citta.nauppajjatī’tiādināca,cakkhādi-dvārec’evarūpādi-āramma.ecasatidassanādicittamuppajjati,asatinauppajjatī’tiādināca,sallakkhetabbevā.ātabbevāāramma.esatisallakkhana-cintanavicārana-pajānanacittāniuppajjanti,asatinauppajjantī’tiādinācapajānati.Tadāhi’ssayoginokāyeyebhuyyenaanekānānāvidhādukkhāvedanāpipāka.āhonti.Tāsucaekāyavedanāyasallakkhiyamānāya(anādarakiriyāh’esā)a..āvedanāa..atthauppajjati.Tāyacasallakkhiyamānāyaa..āa..atthā’tieva.uppannuppannāvedanāyoanugantvāyogīsallakkheti.Sallakkhentopipanatāsa.vedanāna.uppādasa.khāta.ādibhāga.yevapajānāti,nabha.gasankhāta.antabhāga..

 

因此，行者首先观察它们，然后观察到弯曲等。又他依亲身经验暸知：「有想弯曲的心之时，称为弯曲的色生起。」〔他〕依亲身经验暸知「有想伸展的心时，称为伸展的色生起」等等。

又〔他〕依个人经验如是地暸知「名的缘」。他暸知：「心想往外走时，首先，与它相应的作意心生起；若它未被观察，心便往外走。当它被观察而了知时，向外走的心便不生。眼等门与色等所缘出现时，见等的心生起。〔眼等门与色等所缘〕不出现时，〔见等心〕不生起。又，余亦如此。能被观察的或能被瞭知的「所缘」存在时，思、寻或知的心才生起。〔能被观察的或能被瞭知的所缘〕不存在时，〔思、寻或知的心〕不生起。」余亦如此。那时，在行者的身上通常会出现种种不同的苦受。又它们之中的一个受被观察时，另一个受在他处生起。当它被观察时，另一个〔又出现〕在他处，如是禅修者跟随频频生起的诸受而作观察。.在观察时，虽了知诸受名为生起之最初阶段，但非〔了知诸受〕名为灭的最后阶段。

 

[55]

Tathāsa..hānanimittānipianekāninānāvidhānipāka.ānihonti,cetiyasa.thāna.vābhikkhu-purisa-itthi-geha-rukkha-uyyāna-deva-vimāna-valāhakādisua..atara.vā’tievarūpānianekāninānāvidhānisa..hānanimittānipāka.ānihonti.Tesupipakā.esujātesueka.sallakkhentass’evaa..a.pāka.a.,tampisallakkhentassaa..an’tieva.yathā-pāka.āninimittānianugantvāsallakkheti.Sallakkhentopicatesa.ādibhāga.evapajānāti,naantabhāga..Athasoeva.pajānāti“citta.nāmaya.ya.āramma.a.pāka.a.ta.ta.anugantvāanugantvāuppajjati,ārammā.esaticitta.uppajjati,asatinauppajjatī”ti.

Sallakkha.āna.antarantarāpan’esaevampianumānatopa.isa.cikkhitvāpajānāti:“avijjā-ta.hā-kammādina.hetu-paccayāna.atthibhāvatoida.nāmarūpa.pavattatī”ti.Evamassapaccakkhatocaanumānatocasapaccayassanāmarūpassasallakkhetvāpajānana.paccaya-pariggaha-.ā.a.nāma.

Imasmi.ca.ā.eparipakkeyogīattanoattanoanurūpehipaccayeh’evapavattamāna.nāmarūpamattamevadisvā“paccayanāmarūpamevacapaccayuppanna-nāmarūpamevacaatthi,

 

[55]

许多不同的形状影相也会出现，或塔的形相、或比丘、男人、女人、家、树、庭园、天宫、云等等，如是许多不同形状的影相显现。观察某个生起的影相时，另一个又出现，观察它时，另一个〔又显现〕。如是，他随顺观察所显现的相。也在观察时，暸知它们最初〔生起的〕部分，而非最后〔灭去的〕部分。此时，他如是地暸知：「心总随着显现的所缘而生起。有所缘时，心生起；无〔所缘〕时，〔心〕不生起。」

在观察与观察之间，此人也以推量〔推论〕审察了知：「由于无明、渴爱、业等因缘故，名色转起。」如是依亲身经验与推量来观察、了知具缘的名色，名为缘摄受智。

当此智成熟时，行者唯见因自己适当的缘而转起的名色，藉由决断而暸知：「只有『作为缘的名色』以及『缘所生的名色』。

 

naitoa..osami.janādikārakovādukkhādi-vedakovāpuggalonāmaatthī”tivinicchayavasenapajānāti.Aya.ka.khāvitara.a-visuddhināma.

3.Sammasana.ā.a

Imāyacapanaka.khāvitara.avisuddhiyāparipakkāyayogītassatassasallakkhitassaāramma.assaādi-majjha-antabhāgeparicchinditvāsu..hupajānāti.Tadāhisoyathā-sallakkhitesuāramma.esuunnamanepariyositeevaonamanassauppajjana.catasmi.pariyositeevaunnamanassauppajjana.ca,pādassaukkhipanepariyositeevahara.assauppajjana.ca,tasmi.pariyositeevanikkhipanassauppajjana.cā’tieva.purimassapurimassavigatakāleyevapacchimassapacchimassauppajjana.su..hupajānāti.

 Dukkavedanāsucaekekatthapavattamānāyaekekāyavedanāyavūpasantakāleyevaa..atthaa..āyaekekāyaabhinavavedanāyauppajjana.ca,dva..ikkhattu.vātaduttarivāsallakkhiyamānayatassādukkhavedanāyasa.ika.tanukāhutvāpariyosānesabbasovūpasamana.capassati.

 

然而，实际上并没有作弯曲等或了知苦受等的人。」这称为「度疑清净」。

3.触知智(触知智)复次，此度疑清净成熟时，行者辨别、了知每个被观的所缘之初、中、后阶段。那时，当所缘被观察时，他清楚了知：前一个所缘灭去时才有后一个的生起。「就是在上升终结时，才有下降的生起，且在它结束时才有上升的生起。它〔下降〕结束时，有上升生起」。就苦受而言，他看见：某处的感受寂止时，在他处

才有另一新的受生起。当那些受被观察两、三次或更多次时，〔受〕渐渐地变弱，最后完全寂止。

 

Manasiāpāthamāgatesucanimittasa..hānesusallakkhitassaekekassavigatakāleyeva[56]a..assaabhinavāramma.assaāpāthagamana.ca,dvattikkhattu.vātaduttarivāupanijjhāyitvāsallakkhiyamānassatassatassaāramma.assasa.caritvāsa.caritvāvā,tanuka.tanuka.vāhutvānātivibhūta.nātivibhūta.vāhutvāpariyosānesabbasovigamana.casu..hupajānāti.Khayavaya-virahita.niccadhuvadhamma.pananapassati.

Ath’esasallakkhiyamāna.yevata.ta.āramma.amkhayappatta.vayapatta.disvā“anicca.khaya..henā”tipisammasati.“Uppajjitvāuppajjitvābhijjana..henadukkhan”tipisammasati.Ekāyadukkhāyavedanāyaniruddhāyaa..āuppajjati,tāyapiniruddhāyaa..ā’tieva.nirantara.uppajjamānāanekādukkhavedanāyopassitvā“dukkharāsievā”tipisammasati.Attanovasenaanuppajjitvāyathā-paccaya.yevauppajjitvābhijjana..hena,“anissaroanattā-sabhāvadhammamattametan”tipisammasati.

Eva.cintana-vicāra.a-virahitenasuddhasallakkha.en’evaaniccādi-sabhāva..atvāya.sallakkhitassaāramma.assa“anicca.dukkha.anattā”tisammasana.,ida.paccakkhasammasana-.ā.a.nāma.

 

关于来到心之视野的形状影相，他瞭知：就是在所观的一一灭去时，[56]另一个新的所缘进入〔心之〕视野。而且〔他暸知：〕在注意、观察两、三次或更多次之时，那所观的所缘或在移动后，或在变弱后，或在变不明显后，最终完全止灭。他找不到不会灭衰的恒常、坚固之法。

此人，见每个被观察的所缘灭去、衰灭后，也触知：「以灭坏义，故无常。」「当一个苦受灭去时，另一个生起。」如是见到无间生起的许多苦受后，也触知：「正是苦的聚集。」因为非依自力而生，而是依缘生起然后灭去的道理故，也触知：「这只是不自在的、无我的自性法。」

藉由离思量、伺察的纯粹观察，如是地暸知被观所缘的无常〔苦、无我〕等自性而触知：「无常、苦、无我」，此名为「现量触知智」。

 

Evampanasaki.v.anekavāra.vāpaccakkhatopassitvā,tenapaccakkhatodi..henaāramma.enaanuminitivā,atītecaanāgatecapaccuppannecasabbasmi.picalokesabbepināmarūpadhamme“evamevaaniccādukkhāanattā”tisammasativinicchināti,ida.anumāna-sammasana-.ā.a.nāma.

Idamevahi.ā.a.sandhāyaPa.isambhidāmaggevutta.“ya.ki.cirūpa.atītanāgatapaccuppanna.ajjhatta.vābahiddhāvāolārika.vāsukhuma.vāhīna.vāpa.īta.vāya.dūresantikevā,sabba.rūpa.aniccatovavatthapetieka.sammasanan”tiādi.

Kathāvatthu-a..hakathāya.pivutta.:“ekasa.khārassapianiccatāyadi..haya‘sabbe‘sa.khārāaniccā’tiavasesesunayatomanasikārohotī”tica…….

“Sabbesa.khārāaniccā’tiādi-vacana.nayatodassana.sandhāyavutta.,naekakkha.eāramma.ato”tica(Ida.nayavipassanā’tināmakara.epamā.abhūta.vacana.).[57]

Majjhimanikāya-a..hakathāya.pivutta.“yasmānevasa..a-nāsa..āyatanebuddhāna.yevaanupadadhamma-vipassanāhotinasāvakāna.,tasmāetthakalāpa-vipassāna.dassentoevamāhā”ti.(Ida.pana

 

 

 31

如是一次或多次以现量观见后，依亲见的所缘而作推论，于是，对过去、现在、未来、一切处、甚至一切世界里的名、色法，触知而确认：「〔他们〕也同样是无常、苦、无我。」此名为「比量触知智」。

关于此智，《无碍解道》说：「〔他〕确定任何过去、未来、现在、内、外、粗、细、劣、胜，以及远、近的一切色为无常〔苦、无我〕。〔这是〕一种触知」等等。

《论事》的注释书也说：「即使，见一个行的无常，关于剩余〔的行〕，依理趣〔即推论〕而作意：『一切行无常』…」。

「一切行无常」等语句，乃就「依理趣之见」而说，非从一剎那里的所缘〔而说〕。(这话是用以认可「依理趣的毗婆舍那〔推论内观〕」这样的名称之标准)[57]

《中部注释书》也说：「因为诸佛才拥有对于『非想非非想处』的『随步法毗婆舍那』，而诸声闻没有，所以在此，教示藉由聚的毗婆舍那而如是说。」(这话是

 

kalāpa-sammasanan’tināmakara.epamā.abhūta.vacanam)

4.Udayabbaya.ā.a

Paccuppannamevanāmarūpa.apubbācarima.sallakkhetu.samatthakālepan’assavipassanāyaānubhāvenaobhāsopātubhavati.Socakassacipadīpālokoviyapa..āyati,kassacivijju-candasuriyādīna.a..atarālokoviyapa..āyati,kassacikha.amatta.ti..hatikassacicira..

Vipassanāsampayuttāc’assabalavatīsatipiuppajjati.Tāyacaānubhāvenasabbamuppannuppanna.nāmarūpa.sallakkha.acittesayamevaāgata.viyaupa..hāti,saticatasmi.nāmarūpesayamevapatitāviyahoti.Ten’esatadā“saritu.asakku.eyya.nāmarūpa.nāmanatthi”tisa..īhoti.

Sallakkha.asa.khātāc’assavipassanā-pa..āpitikkhāsūrāvisadāhoti.Tāyac’esaānubhāvenasabba.sallakkhita.nāmarūpa.sunisitasatthenachindantoviyaveluka.īra.visu.visu.paricchinditvāsuvisada.jānāti.Ten’esatadā“sallakkhetu.asakku.eyya.nāmarūpa.nāmanatthī”tisa..īhoti.Aniccādilakkha.ānivāa..evāsabhāvākārevicinantocasabba.kha.en’evasuvisada.jānāti.

 

藉以认可「藉由聚的触知」这样的名称之标准。

4.生灭智〔先说㈩种观染〕在能够观察现在(非过去、非未来)名色时，由于此毗婆舍那的威力，「光」会向此人显现。就某些人而言，它显现如灯光那样；对某些人而言，显现如闪电、月亮、太阳等其他光。又对某些人而言，〔它〕仅住剎那；但对某些人而言则〔维持〕很久。此人与毗婆舍那相应、有力的「念」也会生起。因为它的威力，一切生起的名、色，宛如自行到来般，显示在能观之心。「念」像是自行落在那名色上。因此，此人那时，想说：「实无不能被念住的名色。」此人那名为观察的「毗婆舍那慧」也是锐利、勇猛而明晰。由于慧之力，此人别别确定而极清楚地瞭知一切所观的名色，如以锐利的刀切开长笋的竹子。因此，

此人那时想：「实无不能被念住的名色。」在简别无常等相或其他的自性、行相时，瞬间便极清楚地暸知一切。

 

Tampisopaccakkha.ā.an’tisa..īhoti.

Vipassanā-sa.payuttāc’assabalavatīsaddhāpiuppajjati.Tāyac’assaānubhāvenasallakkhentasavācintentassavācitta.supasanna.anāvila..Buddhagu.ādīsucaanussarantassasu..hupakkhandati,dhamma.desetukāmatācayogāvacarāna.gu.esupasādocapiya-.āti-mittebhāvanāyauyyojetukāmatācakamma..hānadesaka-ovādakācariyāna.upakārānussara.a.cā’tieva.-ādikācacittakiriyāvisesāuppajjanti.

Khuddikādikāc’assapa.cavidhāpītipiuppajjati.Sāhicittavisuddhikālatopa..hāyalomaha.sana-kāya.gacalanādīnijanetvātadāsakalasmi.kāyeatimadhura-sukhuma-samphassena

[58]pūrāpetvāatipa.īta.sātasukha.jeneti.Tāyac’assaānubhāvenasakalokāyohe..hāaphusitvāākāseuggantvā.hitoviyacavātabhisiya.nisīdamānouggatāvāgatoviyacakhāyati.

Kāyacittāna.darathavūpasama-lakkha.ācassapassaddhipipātubhavatitadanugatālahutādayopi.Tāsa.c’assaānubhāvenanisinnakālevāca.kamana-.hāna-sayanā-kālesuvānevakāya-cittāna.daratho,nagārava.,nakakkhalatā,naakamma..atā,nagela..a.,nava.katāhoti.

 

他想：「这即是现量智」

又此人与毗婆舍那相应的有力之「信」也生起。，由于彼〔信〕的力量，当此人观察或思惟时，心是明净、无污浊的。他善于跃向对佛〔法、僧〕德等的随念。会想说法，相信行瑜伽者所具有的功德，想要让亲爱的亲戚、朋友来修行；同时，感念指导业处者、教诫者及阿阇黎的帮助。如是等不同的心之造作会生起。

此人以小〔喜〕为首的㈤种喜也会生起。「喜」从心清净时就带来身毛竖立、身肢颤动，那时极甘甜、微细的触，遍满全身，[58]产生妙胜的喜、乐。由于喜的威力故，他觉得身体下方不触，升上空中而住，或〔感觉〕像坐在空气的垫子上，或像在上升、下降。

轻安——它以「心所、心之不安止息」为相——以及与轻安随行的「轻快性」等〔心所〕也显现。由于它们〔轻快性等〕的威力，在坐时或行、住、卧时，此人没有心所与心的不安，也无沉重、无粗重、无不适业，无病、无邪曲。

 

Athakhopan’assakāyacittāniparamassāsapattabhāvena(nibyāpārabhāvena)passaddhāni,sīgha.sīgha.pavattanavasenalahūni,yathicchitāramma.a.manasikātu.samatthabhāvenamudūni,yathicchitakāla.manasikāu.samatthabhāvenakamma..ānipagu.abhāvena(vipassitabbassavipassiu.sukarabhāvena)suvisadāni,kusalakammesuyevaninna-po.a-pabbhāra-bhāvenaujukāniyevahonti.

Sakalasarīra.abhisandayamāna.c’assaatipa.īta.sukhampiuppajjati.Tass’ānubhāvenac’esatadā“sabbadāsukhito’smī”tica.“kadācipiananubhūtapubba.sukha.anubhavāmī”ticaitisa..īhutvāativiyasomanassitacittohoti.Attanocavisesapavatti.a..esa.kathetukāmohoti.Imesa.hipassaddhādi-anuggahitāna.pītisukhāna.pavatti.sandhāyavutta.:

Su..āgāra.pavi..hassa,santacittassabhikkhuno

amānūsīratihoti,sammādhamma.vipassato.

Yatoyatosammasati,khandhāna.udayabbayam

labhatipītipāmojja.,amata.ta.vijānatam.

(Dhammapada,vv.373-374)

 

那时，此人的心所与心因得最上苏息(无作业)而轻安。〔心所与心〕因能够作意于所欲的〔任何〕所缘，故是柔软的。〔心所与心〕因为能够在随其所欲的时间作意，故是适业的。〔心所与心〕因练达(因为所应观的易观)，故极清净。倾向、斜向、朝向于善业，所以是正直的。

此人遍满全身、极妙的「乐」也生起。那时，此人以为「我将于一切时皆快乐」、「我体验过去从未体验过的乐」，心极为喜悦，而且想要告诉别人自己的殊胜经验。的确，关于此为轻安等所资助的喜与乐之转起，〔《法句经》〕说：

入空闲处、心寂静、

正观法的比丘，拥有过人的喜。

触知诸蕴之生灭时，

他获得喜、悦，暸知不死。

 

(《法句经》，第373、374偈)

 

Asithila.c’assaanaccāraddha.upaggahita.samappavatta.viriya.kadācisithila.hoti,ten’esatadāthīnamiddhābhibhūtohutvāyathā-pāka.a.āramma.a.nirantara.sallakkhetu.canosakkoti,.ā.a.c’assanavisada.hoti.Kadācipanaaccāraddha.hoti,tadāpiuddhaccābhibhūtohutvātath’evahoti.Idānipan’esaasithilenaanaccāraddhenasupaggahitenasamappavattenaviriyenatedosesamatikkamitvāyathā-pāka.a.āramma.a.[59]nirantara.sallakkhetu.casakkoti,.ā.a.c’assasuvisada.hoti.

Sabbasa.khāresumajjhattabhūtāc’assavipassanūpekkhāpibalavatīuppajjati.Tāyac’esaānubhāvenasankhārāna.aniccādibhāva-vicinanepimajjhattohutvāpaccuppannanāma-rūpa.nirantara.sallakkhetu.sakkoti.tadāhi’ssasallakkha.a.byāpāra-rahita.hutvāsayamevasallakkhenta.viyahoti.āvajjanupekkhāpicabalavatīuppajjati,tāyac’assaānubhāvenacitta.āvajjiteāramma.evegenapakkhandanta.viyahoti.

Yathā-vutta-obhāsādi-pa.ima..itāyapan’assavipassanāyaassādayamānāsukhumāsantākārānikantipiuppajjati.Ta.casokileso’tipijānitu.nasakkoti,bhāvanārati’tvevapanama..ati,ten’evata.yogino“idān’evāha.bhāvanāyasu..huabhiramāmī”tipipasa.santi.

 

又，此人具有不缓、不过度，已善策励且平等转起的「精进」。之前，此人被惛沉、睡眠所征服，不能够无间地观察随所出现的所缘，且没有明晰的智。或有时，过度精勤，那时，被掉举所征服后，也变成那样〔即不能够无间地观察随所出现的所缘〕。此时，此人藉由不缓、不过度，已善策励且平等转起的精进，超越那些过失，能够无间地观察随所出现的所缘[59]，且拥有极明晰的智。

此人生起对一切行持中的、有力且与观相应的「舍」。由于它(舍)的威力，他对诸行的无常等性的简别也保持中舍，能够无间地观察现在的名、色。那时，此人的观是不须作务的，好象是自动有观察。

欲享受以上述光明等所严饰的毗婆舍那〔这样〕的、微细、且以寂静为行相的「欲求」会生起，不能够暸知它：「这是烦恼」却认为是「修行的喜」。因此，禅修者那时赞叹〔说〕：「我现在才在禅修中找到快乐。」

 

Athosoevamsa-obhāsa.pītisukha.anubhavitvāanāyāsenasīgha.sīgha.sallakkhetu.samattha.suvisada.sallakha.amevasādiyanto“addhā’ha.maggaphalappatto’mhibhāvanākicca.meparini..hitan’tima..ati.Aya.amaggeyevamaggo’timicchagāhoupakkilesonāma.

Obhāsādayodhammemaggaphalan’tiagga.hatopipanatesuassādouppajjatiyeva,esopivipassanāyaupakkilesoyeva.Tasmātehiupakkilesehisamki..a.upakkili..ha.sallakkha.a.ā.a.sīgha.sīgha.pavattamāna.pitaru.a-udayabbaya-.ā.a.yevanāma.Tatoyevac’esatadānāmarūpāna.udayabbaya.suparisuddha..ātu.nasakkoti.

V.Maggāmagga.ānadassanavisuddhi

Ath’assaevamsallakkhentass’evayogino“obhāsādayodhammānamaggo,tad-assādocakevala.vipassanāyaupakkilesoyeva,yathā-pāka.āramma.assanirantara.sallakkha.a.evavipassanāmaggo,vipassanākicca.menani..hāna.gata.,punapimayāsallakkhitabba.evā”tisayamevavā,paratovāsutvāvinicchaya.ā.a.pa.ilabhati.Aya.maggāmagga.ā.adassana-visuddhināma.[60]

 

他如是地体验与光伴随的喜、乐，享受着能够无忧恼、迅速观察的极明净的毗婆舍那。他以为：「我证得道、果。我已完成应作的修行。」这是名为「于非道邪执为道」的随烦恼。

即使不认为光等法为「道果」，对它们的味着也会生起，这也是观的随烦恼。被那随烦恼所混合、污染的观智，即使迅速地转起时，也名为年轻的生灭智。因此，此人那时不能够很清楚地瞭知名色的生灭。

V.道非道智见清净当此禅修者如是观察时，或自行或从他人听闻，而得决定智：「光等法不是道，对彼的爱乐完全是毗婆舍那

的随烦恼。无间断地观察出现的任何所缘才是毗婆舍那之道。我的毗婆舍那工作尚未完成；我应该〔继续〕观察。」此名为「道非道智见清净」。[60]

 

VI.Pa.ipadā.ā.adaassanavisuddhi

Tatopan’esaobhāsādikesallakkhetvāvāamanasikatvāvāyathāpubbetathāchasudvāresuyathāpāka.enāmarūpadhammeyevanirantara.sallakkheti.Eva.sallakkhentassaobhāsapīti-passaddhi-sukha-nikanti-ādayoupakkileseatikkamitvākevala.udayabbayeeva.ā.a.ti..hati.Tadāhisosallakkha.esallakkha.e“sallakkhita.āramma.a.uppajitvā.hānasoveti(vaya.gacchati)”itipassati.Ta.ta.āramma.a.tatthatatth’evaveti;natthitassadesantarasa.kamanan’tipi’ssapāka.a.hoti.

Ten’ev’esanāmarūpāna.kha.ekha.eudayabbaya.paccakkhato“vapajānāti.Evamassakha.enirantara.uppajjamāna-bhijjamānenāmarūpadhammesallakkhetvāudayabbayāna.visu.visu.paricchinditvāpajānana.ā.a.upakkilesa-vinimutt.balava-udayabbayānupassanā-.ā.a.nāma.Ida.pa.ipadā.ā.adassanavisuddhiyāādi,itohipa..hāyayāv’anulomāpa.ipadā.ā.adassanavisuddhināma.

 

VI.行道智见清净此后，此人观察过或者不作意「光」等〔观染〕后，如过去那样，不间断地观察所出现的名色法。如是观察

时，〔他〕完全克服光、喜、轻安、乐、欲等的随烦恼，〔其〕智仅仅住于生、灭之中。那时，他在每次的观察时，看见：「被观的所缘生起后立即消失(灭去)。」他也

了知「每个所缘就在每个地方灭去；它没有移动到别的地方」。

因此，此人亲身地暸知名色剎那剎那生灭。如是，观察剎那不断生灭的名色法而别别地确定、暸知生灭的智．名为从随烦恼解脱的、强力生灭随观智。事实上，自此开始乃至随顺〔智〕，皆名为行道智见清净。这〔强力生灭随观智〕是行道智见清净的开始。

 

5.Bha.ga.ā.a

Eva.pan’assauppannuppannenāmarūpadhammesallakkhetvā“idān’ev”eta.uppajjati,idān’ev’eta.bhijjatī”tipabbapabbatosandhisandhitoodhi-odhitochinnachinnatopassantassa,yadāta.udayabbaya.ā.a.paripakka.hotitikkha.balava.,tadāta..ā.a.lahu.lahu.uppajjati,attanā’vaatt.na.vahanta.viyanirantara.pavattati,nāmarūpasa.khārāpilahu.lahu.upa..hahanti.Eva..ā.etikkhevahantesankhāresulahu.upa..hahantesusallakkhitanāmarūpassauppādopinapa..āyati,thitisa.khātomajjhebhāgopinapa..āyati,nāmarūpāna.avicchinnappavattisa.khāta.pavattampinapa..ayati,hattha-pādamukhakāyādisa.khāta.sa.thānanimittampinapa..āyati.Athakhopanakhayo’tivāvayo’tivābhedo’tivāvattabbonirodhoyevapa..āyati.

Udarassaunnamana.sallakkhentassahitassaādi-bhāgopimajjhebhāgopinapa..āyati,udarasa..hāna.pinapa..āyati.Kevala.panatassaantabhāgabhūtokhayanirodho[61]yevapa..āyati.Onamanepies’evanayo.Hatthapādāna.sami.janakālecasami.jana.sallakkhentassatassaādibhāgopimajjhebhāgopihattādi-sa..hānampinapa..āyati.

 

5.坏灭智如是此人观察一再生起的名、色法，而一节一节地、别别地、个别地、段段地观察：「此法在这里生起，就在这里灭坏。」当生灭智成熟、锐利、强大时，生灭智轻易而迅速地生起。如自己运转般，自行无间地转起，名色诸行也迅速地出现。如是锐利之智运行，诸行迅速出现之时，他并未了知所观名、色之生起；也未了知名为「住」的中间阶段；也不见名为「不被断的转起」之「名色转起」。看不见名为手、足、面、身等的形状与相。尔时，他仅了知被名为「尽」、「灭」或「坏」的灭尽〔阶段〕。当他观察腹部的上升时，他不了知上升的最初阶段和中间阶段。[61]仅了知上升的终结阶段．上升的灭或灭尽。下降的情况也是如此。又，弯曲手、足，而观察

弯曲之时，他不了知弯曲的最初、中间阶段，也不了知手等的形状。

 

Pasaranādi-kālesupies’evanayo.Tadāhi’ssasallakkhiyamāna.sallakkhiyamāna.āramma.a.sabbasoavijjam.na.viyacaabhāvappatta.viyacapa..āyati.Tenasotadāsabbasoavijjamāna.abhāvappatta.niruddha-dhamma.sallakkhentoviyahoti.Sallallha.acitta.casallakkhiyamāneāramma.easampatta.viyahoti.Tatoyev’etthakociyogī“vipassanāmeparihinā”tipiga.hāti;napan’eva.gahetabba..

Pubbehi’ssapakaticitta.sa..hānādi-pa..atti-āramma.esurami,yāvaudayabbaya.ā.āc’assanimitta.pa..āyatiyeva.Ten’assacittamsaviggahesanimittevibhūtesankhārāramma.erami.Idānipana.ā.assatathābhāvitattāsankhārāna.viggahabhūtamnimittāmpinapa..āyati,kopanavādotatoolārikapa..attiyāpa..āyati,athakhokhīyana-sabhāvabhūtoantabhāga-sa.khātobha.goyevapa..āyati,ten’assacitta.natāvatattharamati,nacira.yevapanaladdhaparicaya.hutvātatthāpibha.gasa.khātenirodhecitta.ramissatiyeva’tini..ha.etthagantabba..Eva.ni..ha.gantvānirantara.sallakkhetumevayogokātabbo.

 

伸展时等等的情况，也是如此。的确，那时，被他观察的所缘似乎不见了、好象完全不存在。因此，那时他似乎是在观察完全不见、不存在、已灭尽的法。能观的心似乎是未碰到被观察的所缘。正因此，此时候，某些修行者会认为：「我的内观已衰退」。但其实不应如是认为。

因为，在以前此人的心喜观形状等概念法所缘，一直到生灭智，此人仍会见到形相。因此，此人的心喜于有形、有相、清楚的行法所缘。但是现在，因为智已那样地被修习之故，不见诸行法的形或相。更不用说比它粗的概念法。这时，只了知到以灭为自性的、名为最终阶段的「坏灭」。]因此，此人的心并不那样地对它〔坏灭〕感到欢喜。不久熟悉了以后，心也将对名为灭的「灭尽」感到欢喜，感到确信。如是确信后，修行者应该努力继续地观察。

 

Eva.pan’assasallakkhentassasallakkhe.esallakkha.e“sallakkhita-āramma.a.cata.-pajānanacitta.cā’ti”dvedveāramma.a-āramma.ikādhammāpa.ipātiyāyugala.yugala.bhijjamanākhīyamānāhutvāpa..ayanti,saki.unnamanavārepihianekāniunnatarūpānipatīpātiyābhijjanākārenaupa..hahanti,gimhakālemarīci.passantassatassākha.ekha.epa.ipātiyābhijjanākāroviyaca,thūla-phusitakedevevu..heudakapi..hiya.patita-meghajalabindūhinibbattabubbulakāna.sīgha.sīgha.vināsoviyaca;cetiyassapadīpapūjanakālevātappahatāna.padīpāna.sīgha.sīgha.vijjhāyana.viyacasallakkhitarūpāna.kha.ekha.ebhedokhīyanākāroupa..hāti.Saddhi.yevatehisallakkhitarūpehitadāramma.āna.pisallakkha.acittāna.bhedoupa..hāti.Tada..arūpārūpāna.pisallakkha.akāleevamevaupa..hāti.

Tadāhi’ssa“sakalasmi.kāyeya.ya.sallakkhīyati,ta.[62]ta.ārammana.puratonirujjhati,pacchāta.tadāramma.ampisallakkha.acitta.anugantvānirujjhatī”tievam.ā.eupa..hāti.

 

当此人如是观察时，在每个观察里，「被观的所缘」和「能观彼的心」这两个「所缘」及「能缘」，总是次第而且成双地起、灭去。即使在一次〔腹部〕上升中，许多上升的色次第地以灭的行相出现。如观夏季的阳炎之时，它〔阳炎〕有剎那剎那次第坏去的行相。像大雨天下雨时因落下的雨滴生起的泡沫迅速地消失一样，也像支提供灯之时，被风所吹灭的灯火迅速灭去一样，所观的色法显现出剎那剎那灭尽的坏灭行相。以色法为所缘的能观心之坏去，也与那所观之色一起显现。观察其他色、非色时，也是如此。那时，此人的智如是地现起：「身中被观察的所缘先灭去，以彼色为所缘的能观之心也随之灭去」。因此此人清楚地了知次第、两两成对的坏灭：「凡所缘皆会灭，以彼为所缘的心也会灭。」此人如是地对于二法之灭——即「在㈥门里所出现的色等所缘之灭」，以及「以彼为所缘心的心之灭」——的清楚了知，名为坏灭智。

那时，此人的智如是地现起：「身中被观察的所缘先灭去[62]，以彼色为所缘的能观之心也随之灭去」。

 

Ten’ev’esayassakassaciāramma.assabha.ga.cata.tadāramma.assacittassabhanga.ca’tidvaya.dvaya.bha.ga.yathākkama.suparisuddha.pajānāti.(Ta.cakhosallakkhentass’evapajānana.,napanavitakketvāruccana.gahetabba..)

Ya.hi’ssaeva.chasudvāresuyathā-pāka.assarūpādi-āramma.assacatadāramma.acittassacā’tidvinna.dvinna.dhammānambha.gavasenasuparisuddha.pajānana.eta.bha.ga.ā.a.nāma.

6.Bhaya.ā.a

 Imassapanabha.ga.ā.assaparipakkakālesabbesa.āramma.a-āramma.ikabhūtāna.sa.khārāna.bha.gamevadisvābhayākārādi-sahitānibhayatupa..hānādi-.ā.ānianukkamenauppajjanti.Tatthayathā-pākatāramma.assacatadāramma.a-vipassanācittassacā’tidvinna.dvinna.dhammāna.kha.ekha.ebhijjana.disvā“atītepisa.khāragata.evamevabhijjittha,anāgatepievamevabhijjissati,etarahipibhijjatī”tianumānatopi.atvāyathāpāka.a.sa.khāradhammamsallakkhentass’evayoginotesa.khārābhāyitabbākārena

 

因此此人清楚地了知次第、两两成对的坏灭：「凡所缘皆会灭，以彼为所缘的心也会灭。」(它是观察者才有的了知，不应以为是思惟而来的喜好)

此人如是地对于二法之灭——即「在㈥门里所出现的色等所缘之灭」，以及「以彼为所缘心的心之灭」——的清楚了知，名为坏灭智。

6.怖畏智当此人的坏灭智成熟时，见到一切作为所缘、能缘的诸行坏灭后，具有怖畏行相的怖畏现起智等等，会顺次地生起。此中，见二法，即「随所现的所缘」和「以彼为所缘的能观心」剎那剎那灭去之后，以比量暸知：「过去的行法如是地坏灭；未来的也将如是地坏灭；而现在

的正在坏灭。」如此了知已，观察出现的行法时，那些行法以坏灭行相

 

upa..hahanti,tatoyevac’esasallakkhentoyeva“bhāyitabbāvat’imesa.khārā”tipajānāti.Eva.bhāyitabbhāvenapajānana.bhayatupa..hāna.ā.a.nāma.Bhaya.ā.an’tipietass’evanāma..Tadāc’assacittampibhayākārasahita.anātha.viyahoti.

7.ādīnava.ā.a

Bhaya.ā.enapan’assabhāyitabban’tipassitvānirantara.sallakkhentassanacirass’evaādinava-.ā.a.nāmauppajjati.Etasmi.hiuppannesallakkhita-ārammanesucasallakkha.acittesucamanasikata-bhavādīsucā’tisabbatthasabbesankhārānirasānirojānirassādāhutvāupa..hahanti.Ten’esatadādukkhamevanirassādamevaādinavamevapassati.Ten’ev’eta.ādīnava.ā.a.nāma.

8.Nibbidā.ā.a

Eva.pan’assasa.khāresuādīnava.passatosādīnavesutesucitta.nābhiramati,ekantenanibbindati.Tadāhi’ssa[63]citta.ukka..hita.viyacamandabala.viyacahoti.Tathāpisovipassana.nanikkhipati,nirantara.vipassantoyevakāla.vītināmeti.

 

53

现前。因此，此人就在观察时，暸知「诸行是可畏的」。如是，对怖畏性质的暸知，名为「怖畏现起智」。「怖畏智」也是它的名称。那时，此人的心像怀有怖畏，感到无助。

7.过患智此人藉由怖畏智见到「应怖畏」之后，持续无间地观察时，不久，过患智便生起。此〔智〕生起时，一切处，即所观的所缘、能观之心与作意等心所等等之中的

 

一切行法变得无味、无滋养、无乐味。那时，此人只见苦、无乐味、过患。这名为「过患智」。

 

8.厌离智当此人如此观诸行里的过患时，对那些有过患的，心不感到喜乐，一向厌离。那时，[63]此人的心变得似乎不满、倦怠。但他不放弃毗婆舍那，仍花时间持续作观。

 

Ten’eva’eta..ātabba.“n’etambhāvanāya.ukka..hana.,athakhosankhāresunibbindanākārasahita.nibbidā-.ā.amevā’ti.Athopi’ssacitta.tadāsampatti-bhavesucā’piati-i..hāramma.esucā’pipesiyamāna.n’eva-tattharamati,natatthaassāda.labhati.Athakhota.nibbāneyevaninna.hotinibbānapona.nibbānapabbhāra..Ten’ev’assatadāsallakkha.ānamantarantarāeva.pimanasikārojāyati“kha.ekha.ebhijjanadhammāna.sabbasa.khārāna.vūpasamoyevasukho”ti.

9.Mu.citukamyatā.ā.a

 Imināpān’assanibbidā-.ā.enasallakkhitesallakkhitenibbindantassatesa.khāremu.citukāma.,tehivāmuccitukāma.citta.uppajjati.Tenasampayutta..ā.a.mu.citukamyatā-.ā.a.nāma.Tadāhi’ssakāyenānavidhācadukkhāvedanā,ekekasmi.cairiyāpathecira.a..hātukāmatāyebhuyyenapātubhavanti.Etāsupanaapātubhūtāsupisa.khārāna.anassāsikabhāvosu..hutara.pāka.oyevahoti.Ten’esasallakkha.āna.antarantarāevampipattheti“yannūn’āha.itokhippamevamucceyyan”tica“yannūn’āha.imesa.sankhārāna.vūpasama..hāna.pāpu.eyyan”tica,

 

应该知道：「这不是对修行的不满，而是俱有对诸行感到厌离的行相之厌离智。」即使此人的心那时被导向到快乐的状态、极可爱的所缘，它也不于彼处感到欢喜，不于彼处找到乐味。因此，在诸观察的间隔中，此人的作意如是地生起：「诸行具剎那灭去之性质，唯诸行之止息方是乐。」

9.欲解脱智又，当此人依厌离智而对每个所观感到厌离时，他会想舍弃诸行，或者，想从诸行解脱的心生起。与此心相应的智，名为欲解脱智。这时，通常身体会有许多苦受，且不想要长久维持一种威仪路。即使这些不出现时，诸行令人不舒服的性质也更加明显。因此，在诸观察的

间隔中，此人如是地希求：「让我快速地从此解脱吧」，「让我到达诸行止息之处吧！」

 

“yannūn’āha.imesankhāresabbasopa.inissajjeyyan”tica.Sallakkha.acitta.c’assatadāsallakkha.esallakkha.esallakkhitāramma.atopakkamamāna.viya(pakkamitvāpalāyitukāma.viya)hoti.

10.Pa.isa.khā.ā.a

Eva.panasa.kharemu.citukāmoyogītesa.mocanatthāyatehicamuccanatthāyapunaviriya.da.hatara.katvāteyevasa.khāresallakkheti,ten’ev’eta.tadāpavatta-.ā.a.pa.isa.khā.ā.a.nāma.(Pa.isa.khā’tivāpunasallakkha.ā’tivāpunavipassanā’tivāhieta.atthatoeka..)Tadāhi’ssasankhārānamanicca-dukkha-anattākārāsupāka.āhonti.Tesupicadukkhākārovisesatopāka.ohoti.

Tadāpihissa,kāyeyebhuyyenanānāvidhātibbākharāka.ukāvedanābalavatarāhutvāpātubhavanti.Ten’ev’assasakalopi[64]nāmarūpakāyoatidukkhamorogakkhandhoviyacadukkhakkhandhoviyacahutvākhāyati.Ekekasmi.cairiyāpathecira..hātu.asa.atthabhāva-sa.khātāakkhamaniyatāpiyebhuyyenauppajjati.Tadāh’esaekekasmi.iriyapathecira..hātu.nasakkoti,nacira.yevapa.isa.kharitukāmohoti,

 

「让我完全地舍弃这些吧！」那时，此人的心似乎从观察中被观的所缘退出似的(像退出后逃走似的)。

10.省察智为了弃舍诸行，从诸行解脱，想舍弃诸行的禅修者，更加精进地观察诸行。为了弃舍诸行，从诸行解脱，想舍弃诸行的禅修者，更加精进地观察诸行。因此，在彼时转起的智，名为「审察智」。「审察」或「观察」或「毗婆舍那」，事实上，从意义上来说是相同的。这时，诸行的无常、苦、无我行相清楚地显现。三者之中，苦行相特别清楚。那时，身体中多种粗重、更强的苦受通常会向此人显现。正因此，对此人而言，[64]整个名、色之身似乎像是极苦的病之聚集，苦之聚集。叫作「不能长久维持

在一种威仪路」的难忍之事，通常也会生起。那时，此人不能长久维持在一种威仪路中。没多久就想要改变。

 

sankhārāna.dukkhamabhāvassaupa..hānamev’etam.Eva.pa.isa.kharitukāmenapipananalahu.lahu.pa.isa.kharitabba.,tasmi.tasmi.yevapanaekekairiyāpatheniccalenahutvāciratara..hatvāsallakkhetu.yogokātabbo.Eva.hita.akkhamanīyata.samatikkamati.

Vipassanā-.ā.a.pan’assatadābalava.hotisuvisada.ten’evahi’ssadukkhāpivedanāupanijjh.yasallakkhiyamānākha.en’evavūpasammati.Sabbasoavūpasantāyapipanassākha.ekha.epabbapabbatobhedopa..āyati(ekekenasallakkha.enaekekāyakha.ikavedanāyakhaya--vayasa.khātobhedopa..āyati,nasammasana-.ā.akāleviyasabhāgavedanānampisantatisa.khātopabandhopa..āyatī’tivutta.hoti).Dhura.panaanikkhipitvānirantara.upanijjhāyasallakkhiyamānāsānacirass’evasabbasovūpasammati.Eva.hivūpasantāsātathāvūpasantā’vahoti,napunauppajjati.Eva.cavipassanā.ā.ebalavantesuvisadepisamāneyogīnatāvattakenatu..hacittohoti.Ten’assa“namedānivipassanā.ā.a.visadan”tipicitta.uppajjati.Tampipanacitta.sallakkha.enapajahitvāyathāpāka.enāmarūpasa.khārenirantara.sallakkhetumevayogokātabbo.

 

这正是诸行苦性的现起。即使想改变，也不该快速改变。应该努力在每一个威仪路中保持久久不动，而作观察。如是，他会超越那难忍的事。

那时，此人的观智强而极明晰。因此，当苦受被观察后，瞬间便止息。即使此〔受〕未完全寂止，禅修者也了知它剎那剎那、且一节一节地灭坏。(也就是说：藉由每个观察，暸知每个剎那的苦受名为「灭尽、灭」的坏灭。不像触知智的时候那样，只了知到相似感受名为「相续」的连续状态。)但是，若不舍〔此修行的〕重担，持续思惟观察苦受时，它不久后将完全止息。如是止息时，苦受就止息了，不再生起。虽然观智如是地有力、清晰，禅修者仍不满足于此。甚至如此的想法也生起：「现在，我的观智并不明晰」。但应该努力藉由观察舍断那想法，无间地观察所出现的名色诸行。

 

Eva.hi’ssanirantara.sallakkhentassaminita(vighā.ikā)-pariccheda.vāgha.ikā-pariccheda.vādivasa-pariccheda.vāatikkantakālepurima-sallakkha.aatopisuvisadatara.sallakkha.a.pavattati.Tadāh’esasabbampidukkha.vedana.cairiyāpathāna.akkhamanīyata.cavipassanā-.ā.asmi.avisadan’tipavatta-citta.casamatikkamati.Sallakkha.a.c’assasīghatara.sīghatara.pavattati.Sallakkha.esallakkha.ecati..amaniccādi-lakkha.āna.a..atara.suvisada.pajānāti.Eva.c’ssasīghatara.sīghatara.sallakkhetvāti..a.lakkha.āna.a..atarassapajānana.balavapatisa.khā-.ā.amnāma.[65]

11Sa.khārupekkhā.ā.a

Imasmi.panapa.isa.khā.ā.eparipakkesatiyathāpāka.enāmarūpasankhāresayamevapajānamāna.pajānamāna.hutvāattanā’vāattāna.vahanta.viyasantānavasena(pabandhavasena)pavatta..ā.a.sankhārupekkhā.ā.a.nāma.

Tadāhi’ssasa.khārāna.upa..hānatthāyapinakocibyāpārokātabboatthi,tathātesa.pajānanatthāyapi.Ekekasmi.hisallakkha.eni..hitepunasallakkhitabba.āramma.a.sayameva

 

当此人如是地无间观察时，经过几分、几小时或几天后，较之前更明晰的观察会生起。那时，此人克服所有苦受、关于威仪路的不堪忍事，以及「观智仍不明晰」的想法。此人的观察更快地转起。在每个观察中，极明晰地暸知无常等三相中的一相。如此，快速地观察暸知三相中的一相，名为强力审察。[65]

11.行舍智又，当此审察智遍熟之时，似自动运转般，自行观察所生起的名色行、相续(连续)转起之智，名为行舍智。就此人而言，己没有为了让诸行现前而应做的工

作，也没有为了暸知它们而应做的工作。每一个观察完结时，另一个应被观察的所缘自行现起。

 

upa..hāti.Vipassanā.ā.a.cata.sayamevasallakkhetvāpajānāti.Yoginānakocibyāpārokātabboviyahoti.

Yathācapubbesa.khārāna.bha.gadassanenabhaya.ā.atopa..hāyabhayākārocaādīnavadassana.canibbidākārocamu.citukāmatācayathāladdha.ā.enaasantu..hatācauppajjittha,natathāidānisīghatara.sīghatara.bhijjantāna.sa.khārāna.bha.ga.passatopiteuppajjanti.Dukkhāyavedanāyauppajjamānāyapinadomanassa.uppajjati,khamitu.asamatthatāpinatthi.Yebhuyyenapan’assayoginotadādukkhāvedanāsabbasovūpasantāyevahoti(nauppajjatī’tivutta.hoti).Bhāyitabba.vāsocitabba.vācintentassāpinevabhaya.vānasokovāuppajjati.Ida.tāvasa.khārupekkhāya.bhayassavippahāna..

Yathācapubbeudayabbaya.ā.akālevipassanāyavisadabhāva.nissāyabalavasomanassa.uppajji,natathāidānisankhārupekkhāyaatisantasukhumasuvisadabhāva.pinissāyata.uppajjati.Somanassasa.vattanikānii..hāramma.ānipassantassa’pianubhu.jitabbāsampattiyomanasikarontassā’pinabalavasomanassa.uppajjati.Ida.sankhārupekkhāya.nandiyāvippahāna..

 

毗婆舍那智自动观察并暸知该所缘。好象禅修者不必做任何工作。

在过去，从怖畏智开始，由于见到诸行的坏灭，生起了怖畏行相、过患见、厌离行相、想解脱之欲求，以及对已得之智的不满足感　　。但是，现在即使观见更快灭去的诸行之坏灭之时也不会那样。即使苦受生起，忧也不生，无有不能堪忍之事。在这时，禅修者的苦受通常会完全止息(也就是说「不生起」)。即使想到应怖畏、应悲愁的事，怖畏或悲愁也不生起。这就是行舍智阶段所生的「怖畏之断舍」。

过去在生灭智之时，由于毗婆舍那明晰而生起强大的喜悦。现在，虽然有行舍〔智〕阶段〔心〕极寂静、微细、清晰的状态，但不会生起强大的喜悦。即使看见会引生喜悦的可爱所缘，作意即将受用的成就，也不会。这是行舍智阶段里「喜的舍断」

 

Ya.ya.chasudvāresuāpātha.āgata.āramma.a.i..ha.vāhotuani..ha.vā,ta.ta.arajjantoadussantosamamevasallakkhetvāpajānāti(pajānanamattamevahotī’tivutta.hoti).Aya.sankhārupekkhāyaajjhupekkha.abhāvo.[66]

Idamevahigu.a.gattaya.sandhāyaVisuddhimaggevutta.“Bhaya.canandi.cavippahāyasabbasa.khāresuudāsinohotimajjhatto”ti

 “Idānipunapida.ha.sallakkhemī”tipunavāyamantassapananacira.yevasallakkha.a.pagu.a.hutvāattanāvaattāna.vahanta.viyahoti.Tatopa..hāyayoginānakocibyāpārokātabboatthi.Byāpāra.akarontassapisallakkha.a.santānavasena(pabandhavasena)cira.pavattatiyeva,dvattigha.ikākālampinirantara.pavattat’eva.Aya.sa.khārupekkhāyasanti..hanabhāvo,ya.sandhāyaPa.isambhidāmaggevutta.“Santi..hanāpa..āsa.khārupekkhāsu.ā.an”ti.TadevaVisuddhimagga-mahā.īkāya.“.ā.assasantānavasenapavatti.sandhāy’āhā”tiva..ita..

Sallakkha.epanaattanā’vaattāna.vahanteviyajātetatopa..hāyacitta.nānāramma.esupesiyamānampinagacchat’eva.

 

进入㈥根门领域的可爱或不可爱所缘，他皆不染着也不怀瞋，平等地观察、瞭知它们(也就是说「只是知道」)。这是行舍智阶段的「增上舍性」。[66]

关于此三功德支，在《清净道论》里有说：「舍断怖畏与喜，于一切诸行保持中舍与不偏。」

当他〔心想〕「现在！我会再努力地作观」而努力时，不久，他的观察会变得纯熟，好似自行运作般。此后，禅修者不必〔刻意〕工作。即使不作工，观察也相续(连续)持久地转起，无间地转起二、三小时。这是行舍智的「长住性」。关于此，《无碍解道》说。「长住的慧是行舍智。」《清净道论大疏钞》也解释它说：「就『智相续转起』而说。」

当观察如自行运作般生起时，从那开始，心即使被导向其他种种所缘，也不会去。

 

Tatthagatampita.nacira.yevasallakkhitabba.ārammana.paccāgantvāpunapinirantara.sallakkhetiyeva.Ya.sandhāyavutta.“pa.ilīyatipa.iku.atipa.iva..atinasampasāriyatī”ti.

12.Vu..hānagāminivipassanā.ā.a

Evamassaanekagu.ānisa.sānubhāvasampannenasankhārupekkhā.ā.enayathopa..hitesa.khāresallalkkhentassayadāta..ā.a.paripakka.hotitikkha.sūra.suvisada.sikhāpatta.,tadāta.(.a.a.)yathopa..hita.,sa.khāra.sallakkhetvābha.gadassanen’evaaniccatovāpajānātidukkhatovāpajānātianattatovāpajānāti.Eva.imesutīsulakkha.esuekenalakkha.enasuparisuddha.pajānanta.ya.suvisadatara.sallakkha.a.sīgha.sīgha.pātubhavatidvattikkhattu.vātaduttarivā.Aya.vu..hānagāminī-vipassanānāma.

 Ath’assaimissāvu..hānagāminiyāpacchimabhūtassasallakkha.acittassaanantara.yoginocitta.sabbasa.khāra-nirodha-sa.khāta.nibbāna.pakkhandati,ten’assatadāsabbasa.khārāna.nirodhasa.khātovūpasamo’vapa..āyati.

 

即使到了那里，不久后，心又会回来持续观察应被观察的所缘。就这一点而说「他滞着、退缩、回转，而未伸展」。

12.至出起观智如此藉由成就多种功德利益威力的行舍智，观察显现的诸行之时，在行舍智遍熟，变得锐利、强大、明净，

到达顶点时，该智观察随所现的诸行，藉由见其坏灭而知无常、或苦，或无我。如是极清楚地了知三相之一相——这是〔较之前的〕更明晰的观察——快速地显现

两、三次或更多次。这称为至出起观。紧接在至出起观最后的观察心之后，禅修者的心跃入名为一切行止息的涅槃。于是在那时候，此人了知名为「一切行灭」的寂静。

 

Etthahinibbāna-sacchikara.ākārobahūsusuttesueva.dassito“dhammacakkhu.udapādi;ya.ki.cisamudayadham-[67]ma.sabba.ta.nirodha,dhamman”ti.Etthacanirodhadhamman’tiimināsabbesa.samudayadhammāna.sa.khārāna.nirodhassavūpasamassasacchikara.ākārodassito.

Milindapa.hāppakara.epieva.vutta.“tassata.citta.aparāpara.manasikarotopavatta.samatikkamitvāappavatta.okkamati.Appavatta.anuppattomahārājasammāpa.ipannonibbāna.sacchikarotī’vuccatī”ti.Etth’āyamadhippāyo:nibbāna.sacchikātukāmenayogināchasudvāresuyathāpāka.a.nāmarūpa.sallakkha.avasenaaparāpara.manasikātabba..Eva.assamanasikarotoyāv’ānulomāta.manasikārasa.khāta.sallakkha.acitta.kha.ekha.e(nadīsotoviyaabbocchinna.punappuna.pavattanato)pavattasa.khātenāmarūpa-sa.khāradhammeyevapatati.Pacchimakālepanatasmi.pavatteapatitvāta.samatikkamitvā(pavattasa.khātassanāmarūpa-sa.khārassaujupa.ipakkhabhūta.)appavatta.okkamati,appavatta.anuppatta.hoti(sa.khārūpasamasa.khāta.nirodha.okkanta.viyapatta.hotī’tivutta.hoti.)Eva.pubbeyevaudayabbaya.ā.ādināsīlavisuddhi-cittavisuddhi-di..hivisuddhi-ādināpiv.sammāaviparīta.paipannohutvā

 

 69

许多经典，如是地显示作证涅槃的行相：「法眼生起：凡有生的性质者，[67]皆有灭的性质」。在此，藉由「有灭的性质」〔这句话〕，显示出「作证一切会生起的行法之灭尽、寂止」的行相。

《弥兰陀王问经》里如是说：「当他一再地作意时，心超越转起，而进入不转起。」说「大王啊！正行之人到达不转起而作证涅槃。」此处，其意趣是：「欲作证涅槃的禅修者，应该一再地观察作意㈥根门中随所现的名色。当此人如是作意时，他那名为作意的观察心剎那剎那(如河流般，一直不断地转起故，)直落在名为「转起」的名、色行法之中，一直到随顺智为止。但后来，心不落入那「转起」，而进入「不转起」(与名为转起的名色行法完王相反的事物)，到达不转起(也就是说：像进入一样掉落到名为「诸行寂止」的「灭」)。如是，依过去生灭智等，或藉由戒清净、心清净及见清净等，正确而不颠倒地修行之后，

 

(tassaappavatta.okkantacittassavasena)appavatta.anuppattoyogīnibbāna.sacchikaroti,nibbāna.paccakkha.karoti,paccakkhatopassatināmāti’vuccatī”ti.

13.Anuloma.ā.a

Tatthacavu..hānagāminiyāvipassanāyapacchima.sallakkha.a.ā.a.anuloma.ā.a.nāma.Ida.pa.ipadā.ā.adassana--visuddhiyāpariyosāna..

14.Gotrabhū.ā.a

Tadanantara.sa.khāranirodhabhūtevisa.khārenibbānepa.hama.patita.viyapātubhūta..ā.a.gotrabhu.ā.a.nāma.

VII..ā.adassanavisuddhi

15.Magga.ā.a

Tadanantara.tasmi.yevasa.khāranirodhabhūtevisa.khārenibbāneti..hanta..ā.a.magga-.ā.a.,ya..ā.adassana-visuddhī’tipivuccati.[68]

 

禅修者(透过那进入不转起的心)到达「不转起」，作证「涅槃」，也就是说，亲证、亲见涅槃。

13.随顺智

此至出起观里最后的观察智，名为随顺智。这是行道智见清净的终点。

 

14.种姓智

紧接其后，另一智显现，像是第一次落在诸行灭尽、无行的涅槃一样。它即名为种姓智。

VIII.智见清净

 

 

15.道智

紧接其后，住立在那诸行灭尽、离行之涅槃上的智，名为道智。它也被叫作智见清净。[68]

 

16.Phala.ā.a

Tadanantara.tasmi.yevasa.khāranirodhabhūtevisa.khārenibbāneta.sadisākārenapavatta.pacchimabhāga.ā.a.phala.ā.a.nāma.

17.Paccavekkha.a.ā.a

 Imassapanagotrabhu-magga-phala-sa.khātassa.ā.attayassapavattikkha.ocira.nahoti,ekassasallakkha.a-cittassaviyaatiparitta.kha.amatta.hoti.Tatopara.paccavekkha.a-.ā.a.uppajjati.Tenacapaccavekkha.a.ā.enapubbesīgha.sīgha.sallakkhetvāvu..hānagāminiyāāgatabhāva.capacchima-sallakkha.assaanantara.maggacittassanirodhepakkhandana.capajānāti.Esāmagga-pacca-vekkha.ānāma.

 Maggassacapaccavekkha.āyacavemajjhakālenirodheyeva.hitabhāva.capajānāti.Esāphala-paccavekkha.ānāma.

Idān’evaviditāramma.assasabbasa.khāra-su..ata.capajānāti.Esānibbāna-paccavekkha.ānāma.

 Vutta.heta.Visuddhimagge,“Imināvat’āha.maggenaāgato’timagga.paccavekkhati.‘Aya.meānisa.soladdho’tiphala.paccavekkhati.‘Aya.medhammoāramma.atopa.ividdho’tiamata.nibbāna.paccavekkhatī”ti.

 

 

16.果智

紧接其后，以相同行相转起在那诸行灭尽、离行的涅槃上的后分智，名为果智。

17.审察智分别名为种性、道与果的三种智，转起的时间并不长久，很短、仅一剎那，如一个观察心的〔时间〕。此后，审察智生起。透过审察智，禅修者了知：「迅速地观察后，至出起观才到来」，「紧接在最后的观察心之后，道心跃入『灭』」。这名为「道的审察」。他了知在「道」与「审察」之间的阶段住立于涅槃的状态。此名为「果的审察」。了知所知的所缘〔指涅槃〕已空去一切行法。此名为「涅槃的审察」。在《清净道论》中说：「他审察道：『我确实依此道而

来』。他审察果：『我获得此利益』。他审察不死的涅槃：『此法作为所缘而被我所通达。』」

 

 Kilesapaccavekkha.āpanakesa.cihoti,kesa.cinahoti.

 Tatopara.pipan’esayathā-pāka.a.nāmarūpa.sallakkhetiyeva.Sallakkhentassāpic’assata.nāmarūpa.thūla.thūla.hutvāpa..āyati,napubbesankhārupekkhā.ā.akāleviyasukhuma..Kasmā’tice,tadāpavatta.ā.assaudayabbaya.ā.abhāvato.Ariya-puggalāna.hivipassantāna.pa.hama.udayabbaya.ā.amevauppajjatī’tiayametthadhammatā’ti.

Kesa.cipanayogīna.maggaphalatovu..hānakāletadānubhāvasa.jātābalavatīsaddhā-sukha-pīti-passaddhiyosakalakāyamajjhottharamānāpavattanti.Tenatadāki.cipivipassitu.nasakkonti.Viriya.da.ha.katvāvipassantāpikha.atovisu.visu.paricchinditvāsuvisada.pajānitu.na[69]sakkontiyeva.Balavavegenapanapavattamāna.pīti-passaddhi-sukhamevaanubhavamānāti..hanti.Balavasaddhāyac’assaatipasanna.citta.piekagha.ikā-dvigha.ikādi-kāla.nirantara.pavattati.Tenacacittenaatipasannesa-obhāseaja.ākāsasadise.hāneti..hamānāviyahonti.Tadā-uppanna.capasannacitta-sahita.pītisukha.yoginoeva.pasa.santi“Navatameitopubbeevarūpa.sukha.ekavārampianubhūta-pubba.di..hapubba.cā”ti. 

 

有些人审察烦恼，有些人则没有。

在此之后〔审察智之后〕，此人仍观察所显现的名、色。在观察时，那名色是显得粗糙，并不如过去行舍智时那样微细。若〔问〕为何？因为在此时转起的智是生灭智的缘故。因为圣者在观察时，生灭智最先生起，这是法性〔必然的道理〕。

然而，有些禅修者从道果出起时，依彼〔道果〕威力所生、强而有力的信、乐、喜与轻安，遍布全身而转起。那时〔他们〕什么也无法观察。即使坚固地精进地观察，也无法[69]别别分辨、清楚了知。他们经验强力转起的喜、轻安与乐。此人因深信而极明净的心，不间断地转起一或二个小时。由于此心，〔他们〕像是住在极明净、充满光亮的空旷处。禅修者如是赞叹那时生起的、伴随着明净心的喜、乐：「我在此之前从未有过如此、前所未有、未见的、〔至今〕仅此一回的乐。」

 

Dvattigha.ikātikkantakālepanatāsaddhā-sukha-pīti-passaddhiyotanukāhonti,tenatetadāyathā-pāka.a.nāmarūpa.sallakkhetu.pivisu.visu.paricchinditvāsuvisada.pajānitu.pisakkontiyevaTadāpipanapa.hamamudayabbaya-.ā.amevauppajjati.

18.Phalasamāpatti

Eva.sallakkhentassapanavipassanā.ā.a.anukkamenauggantvānaciramevapunapisankhārupekkhābhāva.pāpu.āti.Tadāpanasamādhibaleaparipu..esa.khārupekkhāyevapunappuna.pavattati.Tasmi.panaparipu..e“pa.hamamag-ggaphalamevasandhāyavipassantassa”sotāpatti-phalacittamevaphalasamāpattivasenasa.khāranirodha.pāpu.āti.Tassapavatticapubbemaggavīthiya.maggaphalacittāna.pavattiyāekasadisāyeva.Kevala.pan’etthaphalasamāpattiyācirampi.hātu.samatthabhāvoyevaviseso.

 Imissāpanaphalasamāpattiyāpunappuna.capāpu.anatthāya,sīgha.sīgha.capāpu.anatthāya,pattakālec’assācira..hitatthāya(pa.ca-minitakāla.vādasa-pannarasa-ti.sa-minitakāla.vāekagha.ikādikāla.vā.hitatthāya)“eva.hotueva.hotū”tiadhi..hāyaadhi..hāyapiyogokātabbo.

 

经过二、三个小时，那信、乐、喜与轻安变弱。因此，他们能够继续观察所现的名、色，能够别别辨别、清楚了知。就在此时，生灭智最先生起。

18.果等至如是观察时，顺次地获得内观智，不久即到达行舍的状态。定力未圆满时，行舍智会屡屡转起。当它圆满时，为第一道果而作观者，其预流果心透过「果等至」达至「诸行之灭」。它的转起和过去道心路里道果心的转起相同。差异唯独是〔它〕能够久住于「果等至」中。

为了屡屡证入此果等至，为了速速证入，且为了在证入时能久住于果等至(持续㈤分钟、㈩、㈩㈤、三㈩分钟或一小时等)，当下决心：「愿如是，愿如是」后精勤

努力。

 

 Phalasamāpattiyasamāpajjanatthāyahiyoga.karontassapa.hama.udayabbaya-.ā.a.uppajjati.Tatoanukkamenauggantvānaciramevasa.khārupekkhā-.ā.a.uppajjati.(Kataparicayakālepanacatupa.cavāramatta.sallakkha.enapisa.khārupekkhā-.ā.a.uppajjatiyeva).Tatosamādhibaleparipu..epunappunampiphalacitta.nirodhephalasamāpattivesenaappeti.Kassacipanaca.kamantassapibhu.jantassapikadāciappetiyeva.Yathā-paricchinnakālampisamāpattiti..hatiyeva.Samāpajjanakkha.epan’assacitta.sankhāranirodheyevati..hati,tatoa..a.ki.cipinavijānāti.[70]

19.Uparimaggabhāvanā

 Eva.phalasamāpattiya.paricaya.katvāuparimaggaphalāna.piatthāyaadhi..hahitvāyogokātabbo.Tad-atthāyayoga.kātukāmenaki.kātabban’ti?Pubbeviyachasudvāresusallakkha.amevakātabba..

Tasmātenaattanochasudvāresuyathā-pāka.a.nāmarūpa.sallakkhetabba..Sallakkhentoc’esapa.hama.udayabbaya-.ā.āvatthāya.thūlathūlampisa.khāraddhamma.passatiasamāhitampicitta..

 

就为证入果等至而修瑜伽者而言，生灭智最先生起。从此依序上升，不久上升至行舍智。(熟练时，仅藉由四、㈤次的观察即上升至行舍智)其后，当定力圆满时，果心屡屡藉由果等至而进入「灭尽」。有人即使在行走或吃东西时，也会进入。等至可随所决定的时间持续下去。到达时，此人的心只住立在「诸行之灭」里，不会了知灭以外的任何事物。[70]

19.修习更上道如是熟练果等至后，应为了更上道、果下定决心精勤努力。想为更上道而努力的人应做什么？如过去一样，应做于㈥根门的观察。

因此，应观察于自己㈥根门显现的名色。观察时，他看到在最先的生灭智阶段，行法很粗，心也不等持。

 

Aya.hiuparimaggabhāvanāphalasamāpatti-vipassanāviyasukarānahoti,abhinava.bhāvetabba-vipassanābhāvatothoka.dukkarāhoti,napanapa.hamārambhakāleviyaatidukkarā.Ekhāhamattenāpiekagha.ikāmattenāpisa.khārupekkhā-.ā.a.pāpu.itu.sakkotiyeva.Ida.’cetthavacana.nātitikkhapa..āna.sādhunikaneyyapuggallāna.yebhuyyapavatti.nissāyaanumānavasenatādiseyevapuggalesandhāyavutta..Sa.khārupekkha.patvāpipan’assaindriyesuaparipakkesusāyevasa.khārupekkhāpunappuna.pavattati.Yadipihiāgataphaloattanoadhigataphala.ekagha.ika-abbhantarepianekavāra.samāpajjitu.sakkoti,uparimagga.pan’esaaparipakkindriyoekāha-dviha-tīhādīhipipāpu.itu.natāvasakkoti,sa.khārupekkhāyamevati..hati.Sacepan’esatadāattanoadhigataphalassapāpu.anatthāyacitta.abhinīhareyya,dvattiminitamattenāpitampāpu.eyya.

Indriyesupanaparipakkesuuparimaggatthāyavipassantassasikhāpatta-sa.khārupekkhānantara.pubbeviyasānuloma.sagotrabhuuparimaggaphala.piuppajjatiyeva,tatopara.paccavekkha.ādīnipurimasadisān’eva.Yāvaarahattāpiavasesovipassanānayoca.ā.apa.ipāticavuttanayānusāren’evasakkā.ātu.,tasmānaitopara.vitthārayāmā’ti.

 

81

此更上道的修习，并不像为果等至而作的内观那样容易，毗婆舍那需被重新修习，所以困难了一些，但不像最初开始时那样困难。他能够仅以一日或一小时证得行舍智。这话是根据现代未具敏慧、属应受指导的人的常有情况，藉由推论，就同属那类的人而说的。即使到达行舍智，当此人诸根未成熟时，也唯行舍智屡屡转起。虽然已证果的人可以在一小时内到达已证的果〔果等至〕，但若根未熟，仍无法只凭一、两日或三日等就证得更上道，仅会停住在行舍智而已。若此人那时为了到达已所证的果〔果等至〕，而引导其心，可能仅以二、三分钟就能证入。

当诸根成熟时，为更高的道而内观者，到达行舍的顶点，如过去一样紧接着上升至随顺智、种姓智、及更高的道果。其后的审察智与之前相同。其余一直到阿罗汉的内观方法，以及智的行道，随顺已说的方式，便可以了知。因此，此后不再详述。

Satuppādanavacana

 Aya.hivisuddhi-.ā.a-kathāyogīna.sukhenaavabujjhanatthāyasa.khepatoyevalikhitā,napanavitthāratoparipu..a.katvā.Bahūsuca.hānesupā.igatimpiananugantvāpunaruttādi-dosasahitānipivacanānipakkhipitvāsuvi..eyya-nayen’evalikhitā.Tasmānaethadosoavalokitabboaparipu..atāyavāpā.igatiyāvā.Atthoyevāpanasu..humanasikātabbovi..ūhī’tiida.mamasatuppāda-vacana..

āsi.sanā

 Ki.cāp’āya.adhigata-visesānamatthāyakatā’tiādito’vadassitā,tathāp’ima.a..epiceolokeyyu.,tesa.atthāyaaya.mamaāsi.sanā.

Yathāhiatimanohara.pimanu..amrasavanta.ojavanta.khādanīya.sāma.khāditvāevasuvi..eyya.hoti,naakhāditvāevamevaetthavutta.sabbampi.ā.appavatti.sāmampaccakkhatodisvāevasu..hu.ātu.sakku.eyya,napaccakkhatoadisvā.Tasmāetissānibbematika-jānanabhūmi.pāpu.antusādhavo’ti(yathāpapu.ātitathāpa.ipajjantū’tivutta.hoti.)

 

令念生起的话(提醒)为让禅修者容易理解，仅简略地造述此《清净智论》，未详细周延。许多地方，未依循巴利语的方式，且有重复等的缺点，仅以能被轻易了解的方法写下。所以，不应观注书中巴利语的方式及其他未圆满的缺点。智者应只好好注意义理的部分。这是我的提醒。

希望虽然〔书的〕一开始就表明：「此〔论〕是为了已得殊胜〔成就〕者而作」，但是，若其他人也看此论，对他们也有益。〔对于后者，〕这是我的希望：

极吸引人、让人喜爱、味美，且有营养的食物，唯有在亲自食用后才会清楚，同样地，所有在此所说的诸智之转起，也唯有自己亲自看见——而非未亲自看见——之后方能彻底了解。因此，愿善人们于此〔诸智之转起〕获得无疑的了知。

 

Nigamana.Yāvisuddhi.ā.akathāmarammabhāsāyasa.khatāappassutānamatthāyadi..hadhammāna.yogina.,Mahāsināmatherenavipassanānaya..unāsāyevapā.ibhāsāyaten’evaparivattitā’ti.

Visuddhi.ā.akathāni..hitā

 

跋文为了现世少闻的禅修者，了知内观方法的马哈希长老

先以缅文造此《清净智论》，

后将之译为巴利文。

《清净智论》结束